Na današnji dan, 24. februara 2022. godine, počeo je rat u Ukrajini i traje već pune tri godine, a i dalje nije sigurno da li će i kada biti uspostavljen mir.
Američki predsednik Donald Tramp “gura” da se ovaj rat brzo završi i pre nedelju dana visoki ruski i američki zvaničnici održali su jednu rundu pregovora u Rijadu u Saudijskoj Arabiji, ali predstavnika iz Kijeva za tim stolom nije bilo.
Ukrajina i njeni evropski saveznici bili su začuđeni i pogubljeni u pokušaju da se prilagode novom pristupu SAD ovom gorućem pitanju…
U tri godine, otkako je Rusija otpočela sveobuhvatnu invaziju, Ukrajina je izgubila značajne delove teritorije, ali je zahvaljujući vojnoj pomoći zapadnih saveznika uspela da povrati neke oblasti. Milioni Ukrajinaca su prisiljeni da napuste svoje domove, dok su hiljade ubijene ili ranjene.
Na početku rata, Ukrajina je zadržala trupe u glavnom gradu Kijevu, a kasnije je ostvarila pobede u delovima severoistočne Harkovske i južne Hersonske oblasti. Međutim, pretrpela je i značajne gubitke na istoku, posebno oko Donjecka i Bahmuta.
Prema analizama zasnovanim na podacima Instituta za proučavanje rata (ISW), od početka invazije 2022. godine, Ukrajina je izgubila kontrolu nad oko 11% svoje teritorije. Ako se uračuna i teritorija koju je Rusija i proruski separatisti zauzeli od početka sukoba 2014. godine, ukupna teritorija koju je Ukrajina izgubila od 2014. iznosi oko 18 odsto.
Ruske snage su 2014. anektirale Krim od Ukrajine, ubrzo nakon Majdanske revolucije, koja je izazvala političku nestabilnost u Kijevu. Kasnije te godine, proruski separatisti, uz podršku Moskve, preuzeli su kontrolu nad delovima Donbasa – teritorijom koja se i danas nalazi pod ruskom okupacijom.
Kada je 24. februara 2022. Rusija pokrenula punu invaziju, predsednik Vladimir Putin očekivao je da će zauzeti celu Ukrajinu u roku od nekoliko dana, prema podacima Instituta za proučavanje rata (ISW). Umesto toga, usledile su tri godine žestokih borbi, u kojima je Ukrajina, uz podršku vojne pomoći sa Zapada, uspela da sprovede kontraofanzive i nanese značajne gubitke ruskim snagama.
Sjedinjene Američke Države su najveći pojedinačni donator Ukrajini od početka rata 2022. godine, obezbedivši oko 95 milijardi dolara vojne, humanitarne i finansijske pomoći. Međutim, ta pomoć bi mogla biti ugrožena pod administracijom Donalda Trampa. Tramp, koji je obećao da će brzo okončati rat u Ukrajini, tokom svoje kampanje 2024. godine bio je kritičan prema američkoj pomoći Ukrajini. Nedavno je predložio transakcijski pristup, sugerišući da bi SAD trebalo da dobiju pristup ukrajinskim rezervama retkih minerala u zamenu za pomoć – što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio.
“Rekao sam im da želim ekvivalent, oko 500 milijardi dolara u retkim mineralima, i oni su praktično pristali na to, tako da se bar ne osećamo glupo. Inače bismo bili glupi. Rekao sam im da moramo nešto dobiti zauzvrat. Ne možemo nastaviti da plaćamo taj novac,“ izjavio je Donald Tramp ranije ovog meseca.
Ukrajina je već osetila posledice nedavne obustave aktivnosti USAID-a. Zamrzavanje finansiranja primoralo je ukrajinske nevladine organizacije i humanitarne fondacije da smanje troškove, uključujući otpuštanje zaposlenih i privremeno zatvaranje servisa poput linija za prevenciju samoubistava i projekata za otkrivanje HIV-a. U poslednje tri godine, Ukrajina je bila najveći korisnik USAID fondova.
Milioni Ukrajinaca napustili zemlju
Milioni Ukrajinaca su napustili svoje domove, bilo da su se preselili u druge delove Ukrajine ili su izbegli u inostranstvo, od kada je Rusija počela da zauzima teritorije i nakon invazije. Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR) krajem 2024. godine, u Evropi živi više od 6,3 miliona ukrajinskih izbeglica. Veruje se da je oko 1,2 miliona u Nemačkoj, skoro milion u Poljskoj, 390.000 u Češkoj Republici…
Pored toga, prema poslednjim procenama UN-a iz juna 2024. godine, u Ruskoj Federaciji se nalazi 1,2 miliona ukrajinskih izbeglica.
Više od 40.000 civila je ubijeno ili ranjeno u Ukrajini tokom sukoba, a većina smrtnih slučajeva uzrokovana je eksplozivnim oružjem, prema podacima Kancelarije UN za ljudska prava.
(Telegraf.rs)
